Messer - Global Site
 

Zavarivanje i sečenje

 

Osnova zavarivanja u zaštiti gasa jeste inertni karakter nosećih gasova argona i/ili helijuma. Ovi jednoatomni plemeniti gasovi ne ulaze ni u kakva hemijska jedinjenja. Oni zato štite rastop ne samo od pristupa vazduha, nego sprečavaju neželjene hemijske reakcije sa žičanom elektrodom i zavarivačkom kupkom. Po svojim fizičkim osobinama ova dva plemenita gasa se veoma razlikuju.

Ugljen-dioksid i kiseonik su takozvani aktivni gasovi. U električnom luku od njih nastaje aktivni atomski kiseonik. Ovi aktivni gasovi imaju odlučujući uticaj na prelaz materijala kod zavarivanja čelika u zaštiti gasa.

Vodonik deluje redukciono. Usled njegove visoke termičke provodljivosti, on poboljšava energetsku vezu u materijalu i smanjuje viskozitet otopine. Dodavanjem vodonika argonu ili azotu kao zaštitnom gasu u provaru korena, pozitivno se utiče na formiranje korena. Treba obratiti pažnju na njegovu zapaljivost.

Azot reaguje sporo. On se koristi sve više kod prerade aluminijuma, aluminijumskih legura i dupleks-materijala sa različitimnim učešćem zaštitnog gasa.

Zaštitni gasovi koji se koriste za zavarivanje su bez mirisa, boje, ukusa i – izuzev vodonika - nisu zapaljivi.

Gasne smeše i mešavine gasova

Vrsta zaštitnog gasa ima bitan uticaj na kvalitetne i ekonomske aspekte zavarivanja. Pojedini zaštitni gasovi imaju, po pravilu, kombinaciju povoljnih i manje povoljnih osobina kod određenog zavarivačkog zadatka.

Tako, na primer, argon olakšava paljenje kod TIG-zavarivanja, a kod MIG-zavarivanja obezbeđuje miran prelaz materijala. Nedostatak je, međutim, nisko specifično unošenje energije kod sklopova većih debljina, posebno kod  materijala sa visokom termičkom provodljivošću, kao što su aluminijum i bakar.

U pogledu unosa energije, čisti helijum je, naprotiv, optimalan. Međutim, u poređenju sa argonom, poseduje nedostatke kao što su nemiran prelaz materijala kod MIG-zavarivanja, dok je paljenje kod TIG-zavarivanja otežano.

Odgovarajuće sastavljenim gasnim smešama mogu se optimalno kombinovati dobre osobine komponenata, pri čemu  se slabe osobine maksimalno suzbijaju.

Posebno su važne smeše kod zavarivanja čelika u zaštiti gasa. U tom slučaju se argonu, radi obezbeđivanja pravilnog prelaza materijala, moraju dodati kiseonik ili ugljen-dioksid. Aktivni gasovi koji nastaju pri tome, ne označavaju se kao gasna smeša, već kao mešavina gasova.

Za zaštitu korena koriste se gasne smeše sastavljene od azota i vodonika u formi takozvanih formir-gasova.

Mešavine gasova za MAG postupak zavarivanja

Zbog izuzetnog značaja MAG zavarivanja, MESSER je razvio široku paletu standardnih gasnih smeša koje omogućavaju da se, s jedne strane, pokriju široka područija primene sa jednom jedinom smešom, a s druge strane, da se postignu optimalni rezultati zavarivanja kod specijalnih zadataka. Ove mešavine gasova se proizvode pod grupama naziva FERROLINE i INOXLINE.

Linija proizvoda FERROLINE C

Mešavine gasova iz linije proizvoda FERROLINE C (DIN EN 439, grupa M21) su smeše argona i ugljen-dioksida. One se koriste za MAG zavarivanje nelegiranih i niskolegiranih čelika. FERROLINE C 18 sa 18% ugljen-dioksida ima veoma univerzalnu primenu. FERROLINE C 8 sa 8% ugljen-dioksida nudi specijalne prednosti kod rada sa tankim limovima, jer dolazi do manjeg intenziteta prskanja, uz obezbeđivanje veoma čistih šavova sa ekstremno malim ostacima šljake.

Linija proizvoda FERROLINE X i FERROLINE C X

Mešavine gasova iz ove linije proizvoda (DIN EN 439, grupe M22, M23, M24, M32) sadrže kiseonik kao zajedničku komponentu i primarno se koriste kod nelegiranih i niskolegiranih čelika, a u nekim slučajevima i kod visokolegiranih čelika.

FERROLINE X 4 i FERROLINE X 8 su smeše čistog argona i kiseonika koji učestvuje u zapremini sa 4 odnosno 8%.

Sve smeše ove grupe se odlikuju mirnim prelazom materijala bez prskanja u čitavom području podešavanja. Ovo je posebno izraženo kod smeša bez ugljen- dioksida.

Linije proizvoda INOXLINE C, INOXLINE He i INOXLINE X

Mešavine gasova iz ove linije proizvoda (DIN EN 439, grupe M12, M13) se pretežno koriste za visokolegirane čelike. Njihovo neznatno učešće aktivnog gasa podešeno je prema specifičnim zahtevima visokolegiranih čelika, npr. neznatno obojenje šava (oksidacija šava) i neznatna šljaka. Izbor odnosa komponenata mešavine koju čine kiseonik, ugljen-dioksid i helijum, omogućava individualni izbor optimalnog gasa za široku paletu visokolegiranih čelika.