Potpisivanjem Montrealskog protokola 1987. godine uvedena je obaveza kontrole emisije gasova iz termoelektrana, transportnih sredstava i industrije u razvijenim zemljama. Naročito se kontroliše emisija ugljen-monoksida, ugljen-dioksida, azotnih oksida i ugljovodonika kao produkta sagorevanja gasa, nafte i uglja. U rafinerijama i industriji prerade hartije neophodna je i kontrola emisije sumpor-dioksida.
Sve države Evrope uspostavile su mrežu kontrolnih stanica za merenje imisije. Uzorci vazduha uzimaju se u kratkim vremenskim intervalima i analiziraju npr. gasnom hromatografijom. Kontinuirana merenja vrše se IC ili UV spektrometrijski.
Izmerene vrednosi moraju biti uporedive, zato standardi za kalibraciju merne opreme moraju biti usklađeni sa međunarodnim zahetvima.
Sledivost do referentnog standarda često je neophodan zahtev. Kalibracioni gasovi proizvedeni u laboratorijama akreditovanim u skladu sa ISO / IEC 17025 ispunjavaju te zahteve.