Zavarivanje i sečenje

Zavarivanje i sečenje

 

Osnova zavarivanja u zaštiti gasa jeste inertni karakter nosećih gasova argona i/ili helijuma. Ovi jednoatomni plemeniti gasovi ne ulaze ni u kakva hemijska jedinjenja. Oni zato štite rastop ne samo od pristupa vazduha, nego sprečavaju neželjene hemijske reakcije sa žičanom elektrodom i zavarivačkom kupkom. Po svojim fizičkim osobinama ova dva plemenita gasa se veoma razlikuju.

Ugljen-dioksid i kiseonik su takozvani aktivni gasovi. U električnom luku od njih nastaje aktivni atomski kiseonik. Ovi aktivni gasovi imaju odlučujući uticaj na prelaz materijala kod zavarivanja čelika u zaštiti gasa.

Vodonik deluje redukciono. Usled njegove visoke termičke provodljivosti, on poboljšava energetsku vezu u materijalu i smanjuje viskozitet otopine. Dodavanjem vodonika argonu ili azotu kao zaštitnom gasu u provaru korena, pozitivno se utiče na formiranje korena. Treba obratiti pažnju na njegovu zapaljivost.

Azot reaguje sporo. On se koristi sve više kod prerade aluminijuma, aluminijumskih legura i dupleks-materijala sa različitimnim učešćem zaštitnog gasa.

Zaštitni gasovi koji se koriste za zavarivanje su bez mirisa, boje, ukusa i izuzev vodonika, nisu zapaljivi.

 

GASNE SMEŠE I MEŠAVINE GASOVA

Vrsta zaštitnog gasa ima bitan uticaj na kvalitetne i ekonomske aspekte zavarivanja. Pojedini zaštitni gasovi imaju, po pravilu, kombinaciju povoljnih i manje povoljnih osobina kod određenog zavarivačkog zadatka.

Tako, na primer, argon olakšava paljenje kod TIG - zavarivanja, a kod MIG - zavarivanja obezbeđuje miran prelaz materijala. Nedostatak je, međutim, nisko specifično unošenje energije kod sklopova većih debljina, posebno kod  materijala sa visokom termičkom provodljivošću, kao što su aluminijum i bakar.

U pogledu unosa energije, čisti helijum je, naprotiv, optimalan. Međutim, u poređenju sa argonom, poseduje nedostatke kao što su nemiran prelaz materijala kod MIG - zavarivanja, dok je paljenje kod TIG - zavarivanja otežano.

Odgovarajuće sastavljenim gasnim smešama mogu se optimalno kombinovati dobre osobine komponenata, pri čemu  se slabe osobine maksimalno suzbijaju.

Posebno su važne smeše kod zavarivanja čelika u zaštiti gasa. U tom slučaju se argonu, radi obezbeđivanja pravilnog prelaza materijala, moraju dodati kiseonik ili ugljen-dioksid. Aktivni gasovi koji nastaju pri tome, ne označavaju se kao gasna smeša, već kao mešavina gasova.

Za zaštitu korena koriste se gasne smeše sastavljene od azota i vodonika u formi takozvanih formir-gasova.

 

MEŠAVINE GASOVA ZA MAG POSTUPAK ZAVARIVANJA

Zbog izuzetnog značaja MAG zavarivanja, Messer je razvio široku paletu standardnih gasnih smeša koje omogućavaju da se, s jedne strane, pokriju široka područija primene sa jednom jedinom smešom, a s druge strane, da se postignu optimalni rezultati zavarivanja kod specijalnih zadataka. Ove mešavine gasova se proizvode pod grupama naziva FERROLINE i INOXLINE.

Linija proizvoda FERROLINE C

Mešavine gasova iz linije proizvoda FERROLINE C (DIN EN 439:2001, grupa M21) su smeše argona i ugljen-dioksida. One se koriste za MAG zavarivanje nelegiranih i niskolegiranih čelika. FERROLINE C 18 sa 18% ugljen-dioksida ima veoma univerzalnu primenu. FERROLINE C 8 sa 8% ugljen-dioksida nudi specijalne prednosti kod rada sa tankim limovima, jer dolazi do manjeg intenziteta prskanja, uz obezbeđivanje veoma čistih šavova sa ekstremno malim ostacima šljake.

Linija proizvoda FERROLINE X i FERROLINE C X

Mešavine gasova iz ove linije proizvoda (DIN EN 439:2001, grupe M22, M23, M24, M32) sadrže kiseonik kao zajedničku komponentu i primarno se koriste kod nelegiranih i niskolegiranih čelika, a u nekim slučajevima i kod visokolegiranih čelika.

FERROLINE X 4 i FERROLINE X 8 su smeše čistog argona i kiseonika koji učestvuje u zapremini sa 4 odnosno 8%.

Sve smeše ove grupe se odlikuju mirnim prelazom materijala bez prskanja u čitavom području podešavanja. Ovo je posebno izraženo kod smeša bez ugljen-dioksida.

Linije proizvoda INOXLINE C, INOXLINE He i INOXLINE X

Mešavine gasova iz ove linije proizvoda (DIN EN 439:2001, grupe M12, M13) se pretežno koriste za visokolegirane čelike. Njihovo neznatno učešće aktivnog gasa podešeno je prema specifičnim zahtevima visokolegiranih čelika, npr. neznatno obojenje šava (oksidacija šava) i neznatna šljaka. Izbor odnosa komponenata mešavine koju čine kiseonik, ugljen-dioksid i helijum, omogućava individualni izbor optimalnog gasa za široku paletu visokolegiranih čelika.

Izdavač Imovine

dipl.maš.inž. Dušan
Batalo
Rukovodilac službe Cutting & Welding, Castolin i Magacina

USLUGE KOJE OMOGUĆAVAJU SIGURNIJU I JEDNOSTAVNIJU PRIMENU GASOVA 

Servisne usluge