Šta ustvari znače tri bela trougla u logotipu kompanije? Još od šezdesetih godina prošlog veka to je znak kompanije i simbolizuje stručnost u oblastima: industrijski gasovi, tehnologije zavarivanja i sečenja. Dizajnerska agencija dobila je zahtev da znak treba da bude podjednako upečatljiv kao i Mercedesova zvezda.

 

 

Adolf Messer je čovek od dela. Još kao student nije bio zadovoljan samo slušanjem predavanja o acetilenskim svetiljkama na TU Darmstadt. Dizajnirao je sopstvenu rasvetnu instalaciju i oprobao se u mesari i gostionici svojih roditelja. Genijalna marketinška strategija: klijenti njegovih roditelja su od usta do usta širili vest o novoj rasveti. Stižu i prve narudžbine, i 20-ogodišnji student mašinstva osniva start-up firmu u mestu Hoechst am Main. I to što je počelo 1898. godine sa četiri radnika i jednim službenikom, 120 godina kasnije preraslo je u svetsku porodičnu kompaniju sa 5.485 zaposlenih.

 

 

Jean May, trgovac biciklima iz Ilbesheima, nije obraćao pažnju na upozorenja prijatelja i rođaka, već je obradovao porodicu za Božić 1898. godine sa modernom acetilenskom rasvetom. Instalaciju je isporučio 20-ogodišnji mladi preduzetnik Adolf Messer. Trgovac biciklima postao je tako prvi kupac kompanije Messer. I pošto tada još nije bilo internet ratinga, Adolfu Messeru je napisao pismo: „veličanstveno“, „funkcioniše bez problema“, „jednostavno za upotrebu“ – velike reči hvale. Zahvaljujući velikom zadovoljstvu klijenata, Adolf Messer dobija dobre poslove. Do 1905. prodao je 2.200 acetilenskih rasvetnih instalacija i acetilenskih razvijača. 

 

Oprez, opasnost od eksplozije! Proizvodnja acetilena sa kalcium-karbidom i vodom nije bezopasna. Acetilenski uređaji Adolfa Messera dobro prolaze kod kupaca i zato što su dizajnirani za jednostavnu i sigurnu upotrebu. Za dve sigurnosne naprave, "ventilacionu cev na razvijačima acetilena" i "uređaj za sigurno uvođenje karbidnih rezervoara pod gazometarsko zvono", Adolf Messer je 1902. i 1903. godine dobio svoje prve patente.

 

Ko ne ide u korak s vremenom, nestaje vremenom. Električna i rasveta na gas potisnule su acetilensku početkom dvadesetog veka. Adolf Messer mora nešto preduzeti. Alternativu acetilenskoj rasveti, koja mnogo obećava, video je u novoj naprednoj tehnici gasno-plamenog zavarivanja. 1902. godine počinje da razvija uređaje za gasno-plameno sečenje i zavarivanje. Adolf Messer napušta posao sa acetilenskom rasvetom i fokusira se od 1906. na proizvodnju uređaja za gasno-plameno sečenje i zavarivanje. Iste godine preimenovao je svoju kompaniju u Messer & Cie. 

 

Posao je procvetao! Dve godine nakon prelaska na gasno-plamenu tehniku, Adolf Messer uvodi brend „Original Messer“. Pod ovim imenom od 1908. godine on prodaje široku paletu gorionika, acetilenskih razvijača, regulatora pritiska i druge opreme za gasno-plameno zavarivanje. Sa brendom "Original Messer" kupci su povezivali kvalitet s kojim je Adolf Messer izgradio svoje ime. Potražnja za njegovim proizvodima je tako velika da je još iste godine proizvodnju preselio u veću radionicu u frankfurtskoj Frankenallee.

Adolf Messer nastavlja svoj put. Postrojenja za razlaganje vazduha postaju, pored gasno-plamne tehnike, drugi stub njegove kompanije. Ona iz okolnog vazduha izdvajaju kiseonik koji je potreban za gasno-plameno zavarivanje, ali i za druge primene. Umesto da, kao i konkurencija, proizvodi kiseonik i prodaje ga, on prodaje postrojenja za razlaganje vazduha tako da njegovi kupci mogu sami da proizvode kiseonik. Svoje prvo postrojenje za ralaganje vazduha Adolf Messer je sagradio na licu mesta u firmi Rodrigo de Rodrigo u Madridu. On je lično postrojenje pustio u rad 1910. godine.

Evropa nije dovoljna. Zemlja neograničenih mogućnosti je privukla Adolfa Messera. Sa deset gorionika za rezanje i zavarivanje, zajedno sa bocama kiseonika, acetilenskim gorionicima i ostalim priborom u prtljagu, ukrcao se 1912. godine na brod koji ga je doveo u Ameriku. Nedugo nakon dolaska u Njujork, prodao je svu opremu. Prvi uređaji "Original Messer" u Novom svetu koristili su se u radovima na čeličnim stubovima u zgradi suda ili prilikom čišćenja spaljenog skladišta. Sa zaradom od 5000 dolara Adolf Messer je u Filadelfiji osnovao američku kompaniju "Messer Company".

1. februara 1925. rodio se Hans Messer. Sin Adolfa Messera i njegove druge žene Thee, jednog dana će krenuti koracima svog oca i preuzeti porodičnu kompaniju. Burna su vremena: tek što se 1923. godine završila ekonomska kriza u Nemačkoj praćena hiperinflacijom, 1929. godine izbija svetska ekonomska kriza. Recesija prisiljava Adolfa Messera da otpušta radnike. Kompanija pokušava da izvuče najbolje iz ove situacije investirajući u marketing, sajmove i edukaciju za kupce i nezaposlene.

1926. godine Adolf Messer & Co. GmbH se seli na novu lokaciju u ulici Hanauer Landstraße, u Frankfurtu na Majni. Iste godine, Messer plasira na tržište visokoproduktivni gorionik za rezanje i zavarivanje, sa zaštitom od povratnog udara. Nova tehnologija sprečava povratni udar plamena u gorionik, čiji je uzrok premala brzina dotoka gorivog gasa (nedostatak gasa). Ukoliko gorivi gas sagoreva brže od dotoka istog u mlaznicu, dolazi do povratnog rasprostiranja plamena u gorionik ili čak i u creva. Povratni udar se prepoznaje po glasnom prasku i može prouzrokovati veliku štetu. Izmenjivi plamenik za zavarivanje je predstavljao veliki napredak, jer je omogućavao izmenu vrhova plamenika bez potrebe da se menjaju creva. Upotreba različitih vrhova plamenika omogućava obradu metala raznih debljina i vrsta, samo sa jednim rukohatom.

Punionice kiseonika su na početku logističkog lanca. 1927. godine Messer uvodi proces sa konstantnim pritiskom i kiseonične baterije. Nova tehnologija omogućava centralno podešavanje pritiska kiseonika, a ne na licu mesta prilikom rezanja i zavarivanja. Nova tehnika se koristi u stacionarnim sistemima. Prednost ove metode: gorionici svih veličina mogu raditi pod istim kiseoničnim pritiskom. Ove inovacije nisu dovele samo do znatnih ušteda zbog smanjene potrošnje kiseonika i acetilena, već se centralnim snabdevanjem kiseonikom smanjuju i troškovi transporta.

Messer uvodi REL zavarivanje. Istraživanje i razvoj počinju 1928. godine. Ubrzo postaje jasno: ako kompanija želi da pridobije kupce za uređaje za REL zavarivanje, potrebne su joj elektrode za zavarivanje visokog kvaliteta. 1930. godine počinje proizvodnja elektroda za zavarivanje u specijalnom postupku sa uranjanjem. Kao prvi proizvođač gasno-plamene opreme, Messer 1931. godine počinje da proizvodi mašine za REL zavarivanje. 1932. godine stižu obložene elektrode za REL zavarivanje. Messer ne razvija samo elektrode, nego i konverter "Kopol", koji konvertuje naizmeničnu struju u jednosmernu, pogodniju za REL zavarivanje.

30. januara 1933. godine nacionalsocijalisti preuzimaju vlast u Nemačkoj. Hitler počinje da naoružava vojsku. Kompanija Messer koristi svoju ekonomsku šansu da profitira od namenske industrije. Nije lako oceniti ulogu industrijalca Adolfa Messera u Trećem Rajhu: s jedne strane, bio je član NSDAP-a i kao i ostale kompanije u toku rata, imao je radnike na prisilnom radu. Sa druge strane, štitio je zaposlene koji su bili u sukobu sa režimom.

Messerovi proizvodi su veoma traženi u ratnim godinama (1939-1945). Oprema za zavarivanje je potrebna za proizvodnju tenkova, brodova i podmornica. Kompanija razvija specijalne mašine za zavarivanje repova na raketama, koje su korišćene i u proizvodnji raketa V1 i V2. Posle teških vazdušnih napada na Frankfurt, Messer premešta delove proizvodnje u okolinu grada. 18. marta 1944. u tridesetominutnom bombardovanju uništen je veliki deo proizvodnje. Malo pre završetka rata, američki vojnici zaposeli su glavnu fabriku u ulici Hanauer Landstrasse.

Pošto je preživela nacističku vladavinu i Drugi svetski rat, kompanija Messer je zatražila dozvolu od američkih vojnih vlasti za nastavak proizvodnje. Kako je inženjerima američke vojske bio potreban kiseonik u bocama, kompanija Adolf Messer GmbH je već u leto 1945. dobila odobrenje za izgradnju postrojenja za razlaganje vazduha. Messer koristi priliku i počinje sa raščišćavanjem, uklanjanjem ruševina i izvođenjem hitnih popravki na objektima. Od postrojenja za razlaganje vazduha prvo je profitirala američka vojska, a kasnije i stanovništvo na širem području Frankfurta.