Šta ustvari znače tri bela trougla u logotipu kompanije? Još od šezdesetih godina prošlog veka to je znak kompanije i simbolizuje stručnost u oblastima: industrijski gasovi, tehnologije zavarivanja i sečenja. Dizajnerska agencija dobila je zahtev da znak treba da bude podjednako upečatljiv kao i Mercedesova zvezda.

 

 

Adolf Messer je čovek od dela. Još kao student nije bio zadovoljan samo slušanjem predavanja o acetilenskim svetiljkama na Tehničkom univerzitetu Darmštat. Dizajnirao je sopstvenu rasvetnu instalaciju i oprobao se u mesari i gostionici svojih roditelja. Genijalna marketinška strategija: klijenti njegovih roditelja su od usta do usta širili vest o novoj rasveti. Stižu i prve narudžbine, i 20-ogodišnji student mašinstva osniva start-up firmu u Hekstu na Majni. I to što je počelo 1898. godine sa četiri radnika i jednim službenikom, 120 godina kasnije preraslo je u svetsku porodičnu kompaniju sa 5485 zaposlenih.

 

 

Jean May, trgovac biciklima iz Ilbeshajma, nije obraćao pažnju na upozorenja prijatelja i rođaka, već je obradovao porodicu za Božić 1898. godine sa modernom acetilenskom rasvetom. Instalaciju je isporučio 20-ogodišnji mladi preduzetnik Adolf Messer. Trgovac biciklima postao je tako prvi kupac kompanije Messer. I pošto tada još nije bilo internet ratinga, Adolfu Messeru je napisao pismo: „veličanstveno“, „funkcioniše bez problema“, „jednostavno za upotrebu“ – velike reči hvale. Zahvaljujući velikom zadovoljstvu klijenata, Adolf Messer dobija dobre poslove. Do 1905. prodao je 2.200 acetilenskih rasvetnih instalacija i acetilenskih razvijača. 

 

Oprez, opasnost od eksplozije! Proizvodnja acetilena sa kalcium-karbidom i vodom nije bezopasna. Acetilenski uređaji Adolfa Messera dobro prolaze kod kupaca i zato što su dizajnirani za jednostavnu i sigurnu upotrebu. Za dve sigurnosne naprave, "ventilacionu cev na razvijačima acetilena" i "uređaj za sigurno uvođenje karbidnih rezervoara pod gazometarsko zvono", Adolf Messer je 1902. i 1903. godine dobio svoje prve patente.

 

Ko ne ide u korak s vremenom, nestaje vremenom. Električna i rasveta na gas potisnule su acetilensku početkom dvadesetog veka. Adolf Messer mora nešto da preduzme. Alternativu acetilenskoj rasveti, koja mnogo obećava, video je u novoj naprednoj tehnici gasno-plamenog zavarivanja. 1902. godine počinje da razvija uređaje za gasno-plameno sečenje i zavarivanje. Adolf Messer napušta posao sa acetilenskom rasvetom i fokusira se od 1906. na proizvodnju uređaja za gasno-plameno sečenje i zavarivanje. Iste godine preimenovao je svoju kompaniju u "Messer & Cie". 

 

Posao je procvetao! Dve godine nakon prelaska na gasno-plamenu tehniku, Adolf Messer uvodi brend „Original Messer“. Pod ovim imenom od 1908. godine on prodaje široku paletu gorionika, acetilenskih razvijača, regulatora pritiska i druge opreme za gasno-plameno zavarivanje. Sa brendom "Original Messer" kupci su povezivali kvalitet s kojim je Adolf Messer izgradio svoje ime. Potražnja za njegovim proizvodima je tako velika da je još iste godine proizvodnju preselio u veću radionicu u frankfurtskoj ulici Frankenallee.

Adolf Messer nastavlja svoj put. Postrojenja za razlaganje vazduha postaju, pored gasno-plamne tehnike, drugi stub njegove kompanije. Ona iz okolnog vazduha izdvajaju kiseonik koji je potreban za gasno-plameno zavarivanje, ali i za druge primene. Umesto da, kao i konkurencija, proizvodi kiseonik i prodaje ga, on prodaje postrojenja za razlaganje vazduha tako da njegovi kupci mogu sami da proizvode kiseonik. Svoje prvo postrojenje za ralaganje vazduha Adolf Messer je sagradio na licu mesta u firmi "Rodrigo de Rodrigo" u Madridu. On je lično postrojenje pustio u rad 1910. godine.

Evropa nije dovoljna. Zemlja neograničenih mogućnosti je privukla Adolfa Messera. Sa deset gorionika za sečenje i zavarivanje, zajedno sa bocama kiseonika, acetilenskim gorionicima i ostalim priborom u prtljagu, ukrcao se 1912. godine na brod koji ga je doveo u Ameriku. Nedugo nakon dolaska u Njujork, prodao je svu opremu. Prvi uređaji "Original Messer" u Novom svetu koristili su se u radovima na čeličnim stubovima u zgradi suda ili prilikom čišćenja spaljenog skladišta. Sa zaradom od 5000 dolara Adolf Messer je u Filadelfiji osnovao američku kompaniju "Messer Company".

1. februara 1925. rodio se Hans Messer. Sin Adolfa Messera i njegove druge žene Thee, jednog dana će krenuti koracima svog oca i preuzeti porodičnu kompaniju. Burna su vremena: tek što se 1923. godine završila ekonomska kriza u Nemačkoj praćena hiperinflacijom, 1929. godine izbija svetska ekonomska kriza. Recesija prisiljava Adolfa Messera da otpušta radnike. Kompanija pokušava da izvuče najbolje iz ove situacije investirajući u marketing, sajmove i edukaciju za kupce i nezaposlene.

1926. godine "Adolf Messer & Co. GmbH" se seli na novu lokaciju u ulici Hanauer Landstraße, u Frankfurtu na Majni. Iste godine, Messer plasira na tržište visokoproduktivni gorionik za rezanje i zavarivanje, sa zaštitom od povratnog udara. Nova tehnologija sprečava povratni udar plamena u gorionik, čiji je uzrok premala brzina dotoka gorivog gasa (nedostatak gasa). Ukoliko gorivi gas sagoreva brže od dotoka istog u mlaznicu, dolazi do povratnog rasprostiranja plamena u gorionik ili čak i u creva. Povratni udar se prepoznaje po glasnom prasku i može prouzrokovati veliku štetu. Izmenjivi plamenik za zavarivanje je predstavljao veliki napredak, jer je omogućavao izmenu vrhova plamenika bez potrebe da se menjaju creva. Upotreba različitih vrhova plamenika omogućava obradu metala raznih debljina i vrsta, samo sa jednim rukohatom.

Punionice kiseonika su na početku logističkog lanca. 1927. godine Messer uvodi proces sa konstantnim pritiskom i kiseonične baterije. Nova tehnologija omogućava centralno podešavanje pritiska kiseonika, a ne na licu mesta prilikom sečenja i zavarivanja. Nova tehnika se koristi u stacionarnim sistemima. Prednost ove metode: gorionici svih veličina mogu raditi pod istim kiseoničnim pritiskom. Ove inovacije nisu dovele samo do znatnih ušteda zbog smanjene potrošnje kiseonika i acetilena, već se centralnim snabdevanjem kiseonikom smanjuju i troškovi transporta.

Messer uvodi REL zavarivanje. Istraživanje i razvoj počinju 1928. godine. Ubrzo postaje jasno: ako kompanija želi da pridobije kupce za uređaje za REL zavarivanje, potrebne su joj elektrode za zavarivanje visokog kvaliteta. 1930. godine počinje proizvodnja elektroda za zavarivanje u specijalnom postupku sa uranjanjem. Kao prvi proizvođač gasno-plamene opreme, Messer 1931. godine počinje da proizvodi mašine za REL zavarivanje. 1932. godine stižu obložene elektrode za REL zavarivanje. Messer ne razvija samo elektrode, nego i konverter "Kopol", koji konvertuje naizmeničnu struju u jednosmernu, pogodniju za REL zavarivanje.

30. januara 1933. godine nacionalsocijalisti preuzimaju vlast u Nemačkoj. Hitler počinje da naoružava vojsku. Kompanija Messer koristi svoju ekonomsku šansu da profitira od namenske industrije. Nije lako oceniti ulogu industrijalca Adolfa Messera u Trećem Rajhu: s jedne strane, bio je član NSDAP-a i kao i ostale kompanije u toku rata, imao je radnike na prisilnom radu. Sa druge strane, štitio je zaposlene koji su bili u sukobu sa režimom.

Messerovi proizvodi su veoma traženi u ratnim godinama (1939-1945). Oprema za zavarivanje je potrebna za proizvodnju tenkova, brodova i podmornica. Kompanija razvija specijalne mašine za zavarivanje repova na raketama, koje su korišćene i u proizvodnji raketa V1 i V2. Posle teških vazdušnih napada na Frankfurt, Messer premešta delove proizvodnje u okolinu grada. 18. marta 1944. u tridesetominutnom bombardovanju uništen je veliki deo proizvodnje. Malo pre završetka rata, američki vojnici zaposeli su glavnu fabriku u ulici Hanauer Landstrasse.

Pošto je preživela nacističku vladavinu i Drugi svetski rat, kompanija Messer je zatražila dozvolu od američkih vojnih vlasti za nastavak proizvodnje. Kako je inženjerima američke vojske bio potreban kiseonik u bocama, kompanija "Adolf Messer GmbH" je već u leto 1945. dobila odobrenje za izgradnju postrojenja za razlaganje vazduha. Messer koristi priliku i počinje sa raščišćavanjem, uklanjanjem ruševina i izvođenjem hitnih popravki na objektima. Od postrojenja za razlaganje vazduha prvo je profitirala američka vojska, a kasnije i stanovništvo na širem području Frankfurta.

Sin Adolfa Messera, Hans, pomaže u uklanjanju ruševina sa lokacije fabrike. Istovremeno, ovaj 20-ogodišnjak nastavlja studije hemije na Frankfurtskom univerzitetu koje su bile prekinute usled rata. 1. avgusta 1945. preuzima na sebe obnovu odljenja za elektrode za REL zavarivanje, čija proizvodnja je tokom Drugog svetskog rata bila izmeštena. Posleratne godine su donele vreme opšte nemaštine u kojem je cvetao sistem robne razmene. Hans Messer organizuje razmenu žice i sirovina za materijal za prevlaku koji je potreban u proizvodnji. U jesen 1945., Messer nastavlja sa radom.

Hans Messer je nasledio preduzetnički duh svoga oca. 16. aprila 1946. ovaj 21-godišnjak zajedno sa partnerom osniva "Messer Schweißtechnik GmbH" u Bidingenu. Hans Messer postaje generalni direktor. Bidingen je izabran za lokaciju usled preseljenja prouzrokovanog ratom. Nova kompanija je prvenstveno snabdevala "Adolf Messer GmbH" opremom za zavarivanje i materijalima. Od 1950., "Messer Schweißtechnik GmbH" posluje kao distributivna kompanija sa maloprodajnim poslom u Frankfurtu na Majni. 1965. kompanija menja ime u "Messer Industrie GmbH", dok lokaciju premešta u Kenigštajn na Taunusu.    

Adolf Messer je veoma cenjen u akademskim krugovima. Kao inženjer i preduzetnik, u poznim godinama dobija brojna priznanja za životno delo. U junu 1949. dobija počasni doktorat Tehničkog univerzitetu u Darmštatu. Inicijativa je potekla sa Mašinskog fakulteta sa kojim je ostao u bliskom kontaktu još od studentskih dana. Naredna priznanja dobija od Udruženja nemačkih inženjera (medalja iz 1950.),  Instituta za tehnologiju u Karlsrueu ("počasni senator", 1952.) i Tehničkog univerziteta u Hanoveru (1953.) 

1952. godine Adolf Messer leti u Njujork sa namerom da ponovo pokrene posao u SAD-u. Prve posleratne porudžbine za „Hydrocarbon Research Company“ je realizovao tako dobro da su dva zaposlena iz kompanije odlučila da se uključe u „American Messer Corporation“ (AMC). Za početni kapital potrebni su američki dolari. Pošto je za zamenu nemačke marke u američke dolare potrebno odobrenje i puno vremena, Adolf Messer odlučuje da proda dva kristalna lustera i Leica kameru koje je doneo sa sobom u prtljagu. Sa novcem od prodaje osniva AMC i iznajmljuje kancelarije na 39. spratu Krajslerove zgrade na Leksington aveniji u Njujorku.

Adolf Messer pripada generaciji koja je preživela dva svetska rata. Ipak, ratna dešavanja i težak zadatak obnove kompanije uzimaju danak njegovom zdravlju. 6. aprila 1953. proslavlja svoj 73. rođendan, ali se kasnije te godine teško razboljeva i provodi poslednje nedelje svog života u bolnici na Švarcvaldu. 13. maja 1954. godine osnivač kompanije Messer je preminuo.

Stefan Messer, sadašnji CEO Messer Grupe, rodio se 20. januara 1955. u Frankfurtu na Majni kao sin Hansa i Rie Messer. Odrasta zajedno sa bratom i sestrom u Kenigštajnu na Taunusu. Još od malih nogu pokazuje interesovanje za očevu kompaniju i na sopstvenu inicijativu radi za vreme školskih raspusta u Messerovim firmama. Godine učenja i putovanja provodi u brojnim Messerovim kompanijama u Nemačkoj i u inostranstvu.

Brodogradilišta postaju važan kupac u posleratnim godinama. 1956. godine Adolf Messer GmbH izbacuje na tržište potpuno automatizovanu mašinu za sečenje - Sicomat 1:1. Mašina koristi crteže u razmeri 1:1 kao šablon za automatsko sečenje plamenom. Poboljšana verzija Sicomat 1:10 može da koristi crteže u manjoj razmeri i preciznija je. Holandsko brodogradilište Verolme i hamburški Schliekerwerft kupuju prve od ovih mašina. Messer od 1960. godine plasira uređaj Doppel-Sicomat, specijalizovan za brodogradnju. Sa ovom mašinom radnici na brodogradilištu mogu istovremeno da seku dve slično oblikovane metalne ploče.

27 maja 1964. Hans Messer prima senatora SAD-a Edvarda Kenedija. Sledeći preporuku američkog konzulata, brat ubijenog američkog predsednika Džona F. Kenedija dolazi helikopterom u posetu fabrici. Godinu dana ranije, Džon F. Kenedi je prošao predsedničkom limuzinom pored fabrike u Hanauer Landstraßeu. Poznati gost izaziva veliku radoznalost: 2,000 zaposlenih svedoči kako se bezbroj puta rukovao i kako je, vidno dirnut, primio 2 foto-albuma sa fotografijama iz posete svog pokojnog brata Nemačkoj. U svom govoru zaposenima je rekao da "rad omogućava dobar život". Nakon toga je obišao fabriku.

Početkom 1960-ih postaje jasno da "Adolf Messer GmbH" ne može da nastavi da se razvija samo sopstvenim snagama. Kompaniji je potreban finansijski jak partner. Pregovarači odbijaju ideje o zajedničkoj proizvodnji dizni za sečenje sa "Griesheim Knapsack AG-om" i o zajedničkom proizvodnom pogonu za Messerove i Griesheim dizne. Karl Winnacker, CEO u "Hoechst AG-u", ubeđuje Hansa Messera da "Adolf Messer GmbH" treba da postane deo Hoechst Grupe. Nakon samo tri nedelje pregovora, 29.09.1964. godine, Messer i Winnacker potpisuju ugovor o spajanju "Adolf Messer GmbH-a" sa dve kompanije "Knapsack-Griesheim AG-a" koje pripadaju Hoechstu.

1. januara 1965. spajanjem "Adolf Messer GmbH-a" sa dve kompanije "Knapsack-Griesheim AG-a" nastaje "Messer Griesheim GmbH". Messer postaje deo Hoechst Grupe. Kompanija nastavlja da posluje preko tri divizije: industrijski gasovi, sečenje & zavarivanje i tehnologija kriogenog zamrzavanja. Početni akcijski kapital je 30 miliona nemačkih maraka. U novoj kompaniji porodica Messer je kroz "Messer Industrie GmbH" zastupljena sa jednom trećinom, dok Hoechst ima dve trećine. Thea Messer, žena pokojnog osnivača kompanije Adolfa Messera, jedna je od članova Nadzornog odbora. Hans Messer postaje predsednik Upravnog odbora. 

1971. akcionari odlučuju da prodaju diviziju za kriogeno zamrzavanje i da se posvete razvijanju poslovanja sa industrijskim gasovima. Iako "Messer Griesheim GmbH" u to vreme snabdeva kriogenom tehnologijom renomirane kupce, kao što su "Evropski svemirski centar" u Francuskoj Gvajani i "Centar za nuklearna istraživanja" u Karlsruheu, akcionari ipak procenjuju da su potrebna velika ulaganja kako bi kompanija zadržala konkurentnost na međunarodnom tržištu. "Linde AG" preuzima diviziju za kriogeno zamrzavanje zajedno sa svim pripadajućim patentima. 20 godina kasnije kompanija koriguje odluku i nastavlja izgradnju kriogenih sistema.

"Messer Griesheim GmbH" u 1973. ostvaruje višak od samo 3,5 miliona nemačkih maraka. Prethodne godine, višak je iznosio 11,2 miliona. Šta se desilo? Tokom bliskoistočne krize, arapski proizvođači nafte ograničavaju proizvodnju i povećavaju cene nafte kako bi izvršili pritisak na Zapad. Dolazi do globalne recesije. "Messer Griesheim GmbH" uspešno sprovodi restrukturiranje i mere za racionalizaciju, investirajući tokom krize i fokusirajući se na poslove orijentisane na razvoj, kao što je posao sa industrijskim gasovima. 1974. godine višak ponovo iznosi 11 miliona nemačkih maraka. Privreda se oporavlja. Po prvi put, 1978. godine promet kompanije prelazi 1 milijardu nemačkih maraka. 

"Messer Griesheim Industries Inc" 1975. godine kupuje kompaniju za industrijske gasove, "Burdett Oxygen Company", u Noristaunu u Pensilvaniji. Akvizicija treba da unapredi Messerovo poslovanje na Istočnoj obali Sjedinjenih Američkih Država. Međutim, Hoechstov Upravni odbor sumnja da se može uspešno ući na američko tržište industrijskih gasova kupovinom jedne male kompanije kao što je "Burdett Oxygen Company". Izvršni direktori, Hans Messer i Gerd Grabhorn, putuju u Švajcarsku u kojoj Vili Hoerkens, predsednik Nadzornog odbora Messer Grupe, provodi godišnji odmor. Uspevaju da ubede Hoerkensa u svoj plan. Upravni odbor Hoechsta menja odluku i odobrava ovu kupovinu.